Možemo li na trenutak da se prisetimo onog osećaja kada saznamo da neki naš prijatelj može da izadje iz kuće ili kancelarije i da nesmetano dobije poruku na pejdžeru da se nekom javi putem prve govornice ili pak samo čestitku za rodjendan u tekstualom formatu veličine današnjeg jednog statusa ne twitteru, a možda i kraće… Ta informacila u potpunosti je budila novo shvatanje telefona i mobilnih telekomunikacija uopšte: Nekom mogu da prosledim misao ma gde god se nalazio, super !! Iako im se prognozirala svetla budućnost pejdžeri su bili neočekivano kratak trend, jer nismo svi stigli ni da ih pribavimo, već se pojavio sada čuveni uredjaj sada takozvani ” Mobilni Telefon ” u nikakvoj beta fazi, već gotovo odmah biznis ali i u komercijalnoj kategoriji. Sada ih se kroz maglu sećamo i u šali ih nazivamo ” ciglama od mobilnih ” koji su svojevremeno predstavljali predmete u koje su ljudi zbilja gledali sa nevericom, dok su se oni siromašni u startu pomirili sa pogresnom činjenicom da taj ” telefon mobini ” nikada verovatno neće sebi priuštiti jer će uvek ” to mobilno čudo biti preskupo i nedostižno “. Gotovo iz meseca u mesec situacija na tržištu mobilnih telefona postala je prava borba tada neiskusnih ali izuzetno agresivnih proizvodjača na ovom polju. Pojavili su se ubrzo prvi vicevi na temu mobilnih telefona. Ono sto je kod svakog ko poseduje mobilni telefon bila veoma interesanta stvar je mogucnost slanja sms poruka u formatu koji je i danas standard a koji ne prelazi vise od 160 karaktera. Telefon mobilni postaje vise od prave zamene za pejdzer odmah po svom pojavljivanju. Iako je tada bilo lakse ostaviti poruku call centru koja bih odletela na pejdzer,korisnicima mobilnih telefona ni najmanje nije tesko pao posao kucanja sms poruka u kojima se neretko trebao pritisnuti tri puta jedan taster da bi se na malim ekranima prikazao samo jedan karakter. Od samog pocetka pa sve do danas sms poruke sjajno pariraju svom najvecem konkurentu u komunikacijama a to je mobilni poziv. Cini se da se ova dva mobilna vida komunikacije danas podjednako koriste,dok su tadasnji tinejdzeri sasvim sigurno bili vece pristalice sms poruka kao servisa koji im je bio daleko jeftiniji od poziva, jos ako im je tog jutra drugar poslao sms sa brojem inostranog servisa nakon cijeg se ukucavanja ostvaruje  pakleno dobra mogucnost po sve njih, a to je besplatno slanje sms poruka po sistemu dok radi radi. Bila je to prava potera za besplatnim centrima,ali i pravo razocarenje kada su ino operateri provalili da im neko trosi sms centar iz neke tamo Srbije. Svaki mobilni telefon u pocetku je predstavljao licno mini bogatsvo, te se uz tada glomazne modele mogla pronaci i futrola za mobilni telefon nista manjih gabarita. Sve to u paketu i dalje je bilo za danasnje standarde glomazno ali se bez obzira sto su prvi mobilni telefoni bili na samom pocetku razvoja i sto nisu bili jeftini – pa cak ni oni najlosiji modeli, to nije zaustavilo pravu mobilnu maniju koja se krajem devedesetih prosto na svakom koraku osecala u vazduhu. Sledece verovanje naroda u Srbiji bilo je: Nemas mobilni – Nepostojis, nisi cool. Iako se tada cinilo da obican covek nema potrebu za mobilnim telefonom,to verovanje tih obicnih ljudi ubrzo je promenjeno, pa cak i oni najotporniji na te tvrdnje polako su posustajali i po oglasima lagano ali sasvim sigurno krisom trazili model mobilnog telefona koji bi im odgovarao za pocetak. Iako je u drugim zemljama bilo nevazno koji mobilni telefon imas, u Srbiji je stvar bila potpuno drugacija vec nakon razvoja modela kao sto su 3210 ili recimo cuvene mini nokije 8210 za kojim su uglavnom poludeli oni sa malo dubljim dzepom. Nakon sto bih videli prijatelja sa kojim dugo nismo iscaskali,posle par klise pitanja kako si i sta radis usledilo bi neizbezno pitanje, imas li mobilni  ? imas.. ? koji daj da vidim !  Mozemo li na trenutak da se prisetimo srece tadasnjih majki koje su svojoj deci odmah obezbedile jedan mobilni i jednim pozivom uvek znala gde su i sta rade ili pak srece ljubomornih muzeva koji bi proveravali da li su zene otisle pravo sa posla kuci. Telefon mobilni je preko noci postao najvaznija stvar za funkcionisanje. Na pocetku razvoja svaki korisnik radovao se mobilnim pozivima, ma kakvi oni bili. Nekako je u vazduhu plivalo verovanje, ako ti zvoni telefon,dakle trazen si.. dok bi ostali nekako po automatizmu dobijali mini napade komleksa nize vrednosti. Svako je uzivao demostrijajuci svoju vaznost time sto  mu zvoni mobilni,ali i time sto neretko na mobilnom telefonu obavavlja viseminutne razgovore. Nesto mladja populacija uzivala je kada cuje u svom mobilnom telefonu zvuk sms poruke na koju je obavezno ogdgovara ukoliko ima kredita,ali ukoliko ne dovoljno je bilo samo cimnuti mobilni broj posiljaoca sto bi tada znacilo: OK !. Prepaid brojevi koje su tada koristili svi osim biznis korisnika koji su uhvatili prvi talas postpaida bili su extremno nepovolji po krajnje kupce pa se komunikacija po potrosenim kreditima neretko svodila popularno cimanje koje je cesto znacilo mislim na tebe,a ukoliko se duze ne bi dopunili novim mobilnim kreditom znacilo je posle par dana ziv sam i postojim kada bi nekog cimnuli. Ovo je bio dugo koriscen model za one koji nemaju kredita da apeluju na vlasnike mobilnih telefona sa boljim stanjem minuta da ih pozovu. Na pocetku podsecanja radi ni jedan mobilni operater od tadasnja dva nije smisljao nikakve povoljnosti,akcije niti besplatne minute ili sms poruke, bile su to uglavnom ponude koje su bile preskupe za prosecnog korisnika,ali veliki znacaj koji su mobilni telefoni zauzeli u svacijem zivotu znacio je i za mobilni kredit – sto se mora nije tesko. Tadasnji skupi razgovori i sms poruke ostavili su veliki trag na korisnicima mobilnih telefona, te se  i dan danas moze pronaci dosta ljudi koji iako daleko povoljniji post paid i dalje sa nevericom gledaju na ovakav nacin placanja usluga mobilnog operatera.